Srpski književni glasnik

92 СРпски Књижевни ГлаАСНИК. мелодије по мотивском склопу долазе све у јелан ред развијене су из по једног почетног мотива — али је Upyro мотивеки склои, а друго мегричка. разрана. Овде је реч o метричкој разграни. П бројеви 11, 15, 26 пмају псту метричку разграну, алп то не зничи да су те мелолије пстоветне. Има у свету пуно мелодија, које имају подједнако велику мегричку разграну, то јест, један пети број тактова у својим периодима п ставовима, па опет те мелодије не морају бити пстоветне; п обратно: пма мелодија, које пмају међу собом различну метричку разграну у својим ставовима п перподима, а могу бити 'еаевим сличне, кад су из истих мотива разгранате. Бр. 19. има п друкчији гласоред и друкчију метричку разграну.

4. Даље Г. Јоксимовић вели, како му се моја „анализа на неким местима не свиди“, и он би рекао „да је погрешно узета“, а како п зашто — то не каже, већ на један дилентантеско новџнарски начин саопштава, како би то по његовом мпшљењу требало схватити. А по томе његовоме мишљењу требало би само констатовати да су “српске народне мелодије „чудновате конструкције“, па ту стати и не пстраживати законе, којих, опет по моме мишљењу, мора бити онако као што их пма и у језику.

Ево шта Г. Јоксимовић, између осталога, о томе каже: „Код њих (српских народних мелодија) није велику улогу играо ни почетак ни завршетак, ни осећајни тон!

(седми степен); само целокупни њихов утпсак могао Je

“

решити, коме ће се која „паретву приволети.“ — А у чему се састоји тај „целокупни утисак“ — Стручњак

лобија целокупни утисак од једне мелодије, кад чује или 'види њене и њених одељака почетке п свршетке, њено кретање по гласореду (а за одређивање овога, вођица, ако је има, игра велику улогу), њен такт, њену ритмичку

! Иле де Иисо! ! рекао је Скухерски неким немачким теоретич:рима, који су хтели да Француски термин зепз бе преведу са бег етрfindsame Ton. — Моје је мишљење, да је згодније да се седми ступан. „зове гођица. (Беоп).