Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 229 разграну и мотивски склоп. Г. Јоксимовић то негира, а предлаже некакав уображени „целокупни. утисак“, за који не каже у чему се састоји. и којп је можда само дилентантима и обичним слушатељима довољан да по њему оцене релативну лепоту какве мелодије.

За игру бр. 9 (код -Г. Јоксимовића стоји мелодија бр. 9. — ово истичем да се види како је пажљиво Г. Јоксимовић мој предговор прочитао и о њему писао.) вели, да се не може доказати да она има два перпода, као што ја изводим, и да она не може послужити „као пример облика пгре (Тапаоги).“

Цела је истина, да та игра нема два периода, већ је састављена пз три различна става, којп се чак могу сматрати као четворотактни перподи, јер за најмањи период, кад је метар двотактни, потребна су најмање четири такта. где је цезура иза другога такта. А толико овде има. П према томе игра бр. 9 састављена је из три различна нерподића. После трећег периода понавља се други тако, да први и други период чине први део игре, а трећи са поновљеним другим чини други део игре. Дакле у моме предговору на стр. ХУТ, где се о томе говори, место „први период“ п „други период“ треба да стоји ирви део MOJE M одруги део пере. као што на стр. ХУП и стоји. Да је г. Јоксимовић овако псеправио моју случајну погрешку, ја бих му казао хвала!

Да ли је он за игру бр. 9 мислио, као ја, да она има три различна периода, или можда чак да нема ни два периода, то ја не знам, јер се он о томе није јасно п одређено изјаснио: али што се даље из његове критике види, то је да он негира оним играма облик игре из разлога што му је нејасна одредба Тапхјогт-е. Он чак на једноме месту каже: „За игру. која је овде под бр. 5 изнесена, не може се уопште рећи да пма какав облик, а најмање још какав савршенији облик.“ ....Да без облика ништа не може постојати, није потребно доказивати, јер то читаоци овога листа зацело знају: а да ова игра има до савршенији облик, видеће се пз овога што долази.