Srpski književni glasnik

: ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 243

стрто је неколико старих, подераних кеса и на њима је лежао некакав човјек. Стар, сед. са намрежганим, ијегавим лицем, са добро постриженим брковима и, силно оклопљеним, велпким ушима, мирно је спавао. Обучен је у танке, прљаве гаће п још прљавију кошуљу, коју је разлрљио на препма и пустио да се мушице по њима купе.

— "То је он, — шанну Јово.

Сви му приступише и, онако спаваћива, опколише га. Јово се саге п примаче му уста ушима.

— Еј стрпко! — зовну га. — Стрико!

Старац се трже и плашљиво отскочи. Затим отвори крмељаве очи, протра пх п, некако Олесасто, погледа по свима.

— Шта ћете7 — шиштајућим гласом запита.

— Ево ти дошли, — одговори Јово. — Пријатељи дошли !...

Стари се лијено подиже и. одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.

— А ко сте ви7 — занита.

Јово се засмија п пљесну рукама.

— А зар не знаш мене“ — запита. — Свога малота Јову не знаш“... Заборавио сп ме, а

Стари пскривп главу п зпјевну.

— Аха, ти си7 — проциједп кроз зубе... И објема ашакама протре се по лицу, као да се умива.

— А како си7 — запита Јово.

Старп опет зипјевну.

—- Ја рђаво, —- дочека. — Зла времена, године слабе... Нема ла уроди година. нема пара... Ништа пема!... Таворим вако с дана на дан, док п смрт за врат...

— Жао мп је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!.. И здравља п пара п свега пмах...

Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.

— А имаш и пара

— Имам.

Старап се дохвати руком за стабло п устаде. Лице као да му се олмах разведри.

16“