Srpski književni glasnik
ШЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 245
— Па... хајдете у кућу! — рече.
П пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима...
Стрина Јовина дочека их на собним вратима. Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исеплављелим хаљинама, са осмјехом поздрави Јову п пружи му обје руке.
— А камо се ти прије — запита га прекорно. Толико година, па да нас не видиш!.. Зар ти то ваљаг
— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. -— Што је рјеђе, то је елађе.
Стрина се уклони и пропусти их све у собу. Само слуга Данило што остаде на авлији. Он се извали под дуд на старчеве кесе и заспа као заклан. ;
— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, шапну стари жени, улазећи за њима.
— А кахвуг — прошапта она.
— Можеш им дати по једну... Ама немој точит' лун филџан, него по половину...
Гости су већ били посједали на ниске, троножне столице, које обично сељаци употребљавају. Разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја. Ни простирке на тлима, ни слика на зидовима. Само, у једноме ћошку, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире и пепод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака...
— К'о што видите, епротиња, — рече стари. — Ја знам да се вама неће свиђат и да нећете остат! овђе ни читав дан.. А и село није какво!.. Немате у њему ништа виђет... Ништа!...
И провири на прозор да им с њега покаже, е немају ништа видјети... Уједанпут испусти чудноват крик. Брада му заигра, на челу му искочи некаква жила п придаде му лицу страшан израз... Узе га неки бијес и поче по соби трчкати п поипгравати.
— Крава, крава, крава Филипова у нашеме житу!..
ila полети вратима.