Srpski književni glasnik

ШЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 245

— Па... хајдете у кућу! — рече.

П пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима...

Стрина Јовина дочека их на собним вратима. Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исеплављелим хаљинама, са осмјехом поздрави Јову п пружи му обје руке.

— А камо се ти прије — запита га прекорно. Толико година, па да нас не видиш!.. Зар ти то ваљаг

— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. -— Што је рјеђе, то је елађе.

Стрина се уклони и пропусти их све у собу. Само слуга Данило што остаде на авлији. Он се извали под дуд на старчеве кесе и заспа као заклан. ;

— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, шапну стари жени, улазећи за њима.

— А кахвуг — прошапта она.

— Можеш им дати по једну... Ама немој точит' лун филџан, него по половину...

Гости су већ били посједали на ниске, троножне столице, које обично сељаци употребљавају. Разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја. Ни простирке на тлима, ни слика на зидовима. Само, у једноме ћошку, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире и пепод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака...

— К'о што видите, епротиња, — рече стари. — Ја знам да се вама неће свиђат и да нећете остат! овђе ни читав дан.. А и село није какво!.. Немате у њему ништа виђет... Ништа!...

И провири на прозор да им с њега покаже, е немају ништа видјети... Уједанпут испусти чудноват крик. Брада му заигра, на челу му искочи некаква жила п придаде му лицу страшан израз... Узе га неки бијес и поче по соби трчкати п поипгравати.

— Крава, крава, крава Филипова у нашеме житу!..

ila полети вратима.