Srpski književni glasnik

246 СРПСКИ КњижЖеЕВНИ ГЛАСНИК.

— Игњате, гони краву Филипову из жита, — дрекну из гласа. — и кажи му, лопову једноме, да ми је учинила товар штете!.. Толико ће мп платит'...

Затим опет ушепртљи. Опет полети прозору млатајући рукама, и опет се поврати вратима.

— Кажи Јокп! — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име MH нека му још припише у дуг товар жита!... Читав. товар!..: Сто ока и ни једну мање...

И, онако љутит. сједе на сандук и поче лупкати објема ногама о тле.

Након дуже почивке јави се на прагу лијепо, као кап младо дјевојче. Носило је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане. Ненавикнута, зар, да служи по оволико гостију, застидила се. Руке јој дрхћу, а уз образе букнули пламенови. Оборила очи, па изгледа да јој дуге тренавице допиру до образа. Онако збуњена, мјесто да пружи какву првоме Јефтану, којп је и еједио у прочељу, пружи је Пери... Перо се п опет застиди п главу окрену у страну, као до нешто гледа на зиду... Једини Јово што псколачи очи, чим је угледа. Загледа се у њу п, док је стајала, није на другу страну одвраћао погледа.

Стари се полако диже са сандука. Полако, као шегајући се, пође по соби и, преко ока, погледа у филџане да види, је ли наточено кахве, колико је он наредио. Жила она опет му искочи на челу п стиште зубе. Гунђајући нешто приступи Јоки, мунувиш је лактом у преса. Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке. П поцрвенп још више, поклопи очи рукама п утече из сеобе...

Стари сам диже послужавник са тала п метну га у крај. Покупи n филџане од гостију.

Да није саротиње, частио би вас још, — рече... Ама 'вако нема вам више ништа!.. Ако вам није мреко, сад можете мало прошетати... Кажу, да је то здраво!.. А ја, сад имам „и, посла „на, „кад одете,, нећете ми сметати...