Srpski književni glasnik

260 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. | : покривалом, које је правило тако лепе наборе, и које је мој пријатељ Как толико обожавао! Ах! добра сестро, ти си била Беатрича тога пакла! Тако су биле слатке твоје утехе да смо се ми увек тужили, само да нас ти тепиш. Да мој пријатељ Жак није умђо једног дана кад је падао снег, он би ти изрезао мали кип добре Богородице, да је поставиш у своју ћелију. добра сестро Сент-Женевијева!

Један читалац, А муфт7 шта је се муфомг Друш. читалаи.

А, госпођица. Франсина7 шта је се њом

Преци читалац,

Та прича није ни мало весела!

Други читала.

Бидећемо крај.

— Молим да ми опростите, господо, лула мога пријатеља Жака одвела ме је од предмета. Даље, у осталом ја се нисам обвезао да вас пошто пото наемејем. Чергашки живот није увек био весео.

Жак и Франсина нашли су се у једној кући, у улици Ла Тур-л'Оверњ, у коју су се уселили у исто време месеца. априла.

Вештак и млада девојка провели су осам дана пре него што су почели своје суседеко познанство, које је готово увек непзбежно кад се станује у истој кући; међутим, још док не проговорише ни једну једину реч, онп су се већ познавали. Франсина је већ знала да је њен сусед био спромашан вештак, а Жак је дознао да је његова сусетка била мала шшваљица, која је одбегла од своје породице да би се спасла од зла поступања своје маћехе. Морала је нечувено штедити да би саставила, штоно кажу, крај с крајем: и како није никад знала. за