Srpski književni glasnik

264. СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

млади парови! Сети се, младићу, сети се, девојко, који данас ходите руку под руку, а нисте се никад видели до пре два дана !

Најзад се месец појави, и његова јасна еветлост обасја собицу ; госпођица Франсина трже се из својих сањарија лако узвикнувши.

— Шта вам је 7 упита је Жак обухвативши је рукама око паса.

— Ништа, промрмља Франсина ; учинило ми се да неко куца на врата. И кријући од Жака, који ништа невиде, она одгурну под орман кључ којп беше сназила.

Није хтела да га нађе.

Први. читалан,

Ову причу нећу зацело дати у руке својој кћери.

Дру читалац

Ја сад не видех ни једне длачице од. Франсининог муфа ; а што се Франспне тпче, не знам још каква је, да ли је црномањаста или плава.

Стрпљења, читаоци, стрпљења ! Обећао сам вам муф и ја ћу вам га дати на свршетку, као што га је мој пријатељ Жак дао својој сипротој пријатељици Франспни, која постаде његовом милосницом, као што сам објаснио у малонређашњем пспуштеном реду. Франеспна је била плава, плава п весела, што није честа ствар. Није по0знавала љубав до двадесете године ; али нејасан предосећај њенога блискога краја саветовао јој је да не оклева, ако жели да је позна.

Она се нашла са Жаком п заволела га је. Њихова веза трајала је шест месеца. Заволели су се у пролеће, а растали су се у јесен. Франсина је боловала од груди, она. је то добро знала, а п њен је пријатељ Жак то знао; после петнаест дана заједничког живота он то дознаде од једног евог пријатеља, лекара. „Отићи ће кад лишће пожути на дрвећу,“ рекао је лекар.