Srpski književni glasnik
264. СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.
млади парови! Сети се, младићу, сети се, девојко, који данас ходите руку под руку, а нисте се никад видели до пре два дана !
Најзад се месец појави, и његова јасна еветлост обасја собицу ; госпођица Франсина трже се из својих сањарија лако узвикнувши.
— Шта вам је 7 упита је Жак обухвативши је рукама око паса.
— Ништа, промрмља Франсина ; учинило ми се да неко куца на врата. И кријући од Жака, који ништа невиде, она одгурну под орман кључ којп беше сназила.
Није хтела да га нађе.
Први. читалан,
Ову причу нећу зацело дати у руке својој кћери.
Дру читалац
Ја сад не видех ни једне длачице од. Франсининог муфа ; а што се Франспне тпче, не знам још каква је, да ли је црномањаста или плава.
Стрпљења, читаоци, стрпљења ! Обећао сам вам муф и ја ћу вам га дати на свршетку, као што га је мој пријатељ Жак дао својој сипротој пријатељици Франспни, која постаде његовом милосницом, као што сам објаснио у малонређашњем пспуштеном реду. Франеспна је била плава, плава п весела, што није честа ствар. Није по0знавала љубав до двадесете године ; али нејасан предосећај њенога блискога краја саветовао јој је да не оклева, ако жели да је позна.
Она се нашла са Жаком п заволела га је. Њихова веза трајала је шест месеца. Заволели су се у пролеће, а растали су се у јесен. Франсина је боловала од груди, она. је то добро знала, а п њен је пријатељ Жак то знао; после петнаест дана заједничког живота он то дознаде од једног евог пријатеља, лекара. „Отићи ће кад лишће пожути на дрвећу,“ рекао је лекар.