Srpski književni glasnik

ФрРАНнНСПНИН МуФ. 265

Франспна чу те речи и примети очајање које за њом обузе њеног пријатеља.

— Шта ме се тиче жуто лишће говорила му је она уносећи сву своју љубав у свој оемејак; шта ме се тиче јесен 7 Сад је лето HM лишће зелено : користимо се тиме, пријатељу мој... Кад ме видиш на умору загрлићеш ме и пољубићеш ме, п забранићеш ми да умрем. Ја сам послушна, теби је то познато, пи ја ћу живети.

И то дивно створење проживело је на тај начин петомесечне беде чергашког живота се песмом п оемејком на уснама. Жак се хотимице варао. Његов му је пријатељ често говорио : „Франспни је горе, треба је лечити.“ Тада би Жак обигравао цео Париз да нађе паре за потребне лекове ; али Франсина о лековима ни није хтела нп да чује; и бацала их је кроз прозор. Ноћу, кад би кашаљ навалио она би изашла из собе и отишла би на степенице, да је Жак не чује.

Једног дана када су обоје отишли у поље, Жак спази једно дрво чије липће беше жуто. Он тужно погледа Франсину, која иђаше лагано, замишљено.

Франсина спази ла је Жак пребледео, и погоди узрок његовом бледилу.

-— Баш си луд, рече му она загрливши га; ми смо у јулу месецу ; до октобра, има три месеца; ако се милујемо пи дању и ноћу, као што радимо, улдвојићемо време које имамо да проведемо заједно. А сем тога, ако ми буде горе под јесен, отићи ћемо да станујемо у јеловој шуми: лишће је у јеловој шуми увек зелено.

Месеца. октобра Франсина мораде остати у постељи. Пријатељ Жаков лечио је... Мала собица, у којој су становали, била је на највишем спрату, и гледала је у лворише у коме беше једно дрво, које је с дана на дан све више губило своје лишће. Как покри завесом прозор да 'акрије дрво од болеснице ; али Франсина затражи да се завеса скине.

— O пријатељу драги, говорила је она Жаку, даћу