Srpski književni glasnik

270 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

„Безбожном чедношћу својом свему је узрок она. „Ал“ сад је неће спасти ни рука самога Крона...

ПИ тад п Ерот гневни рашири лагана крила И оде на Олимп мајци. А срца ведра и чила Остаде Пенелопа. И ватра потајна нека У њеној запламти крви, п чуства разлрага мека. И она у сенку оде, где лишће мирише свеже, ИП зефир пријатно пирка, пи тамо на траву леже, Сањиво забаци главу и очи уморно склопи, И овај на јави санак тога је часа опи: к'о младић некакав лепи њеном се уху ćao, П слатке љубавне речи шапће јој нежно и благо, П ко што трепташе лишће од ветра што ту леће, Тако је срце њено од тајне дрхтало среће.

МилорРАД Ј. МитРоОвИЋ.