Srpski književni glasnik

СРЕЗЧАНО РОЗ СУТОН...

Свечано кроз сутон бледи на љупким, пурпурним крил ма Чаробна. спушта се зора, и нежним, злаћаним зраком У спаван буди свет. У лугу умилне тице здраве је анђелском химном, А сузе бисерно чисте, од силног, небесног миља, Мирисан рони цвет...

Кроз вео сребрне магле, што свет још сањиви свија И рујне зорине власи, и слатки лахорић мајски, Заносни слушам пој. Весело трепере звуци около тужнога мене, П к'о глас божанске лире тиханим летом струје По зори умилној....

То пастир у даљини, чувајућ весело стадо, Прославља. анђела. свога, драгану коју ће грлит Кад љупки мине дан!... Сладоено трепере звуци... мени се срце кида, Јер сунце живота мога, анђелак љубави рајске. Борави вечни сан.

Богољуб Д. Стојадиновић.