Srpski književni glasnik

: JL E IM. B.A PO: 279

човека морамо да узмемо у друштву, и онда да ценимо његову величину заједно са другима.

Оно што је човек у опште најлепше и највиспреније створио, није, по нашем мишљењу, ни зграда, ни слика, ни кип, ни мост, ни лађа, но је све, или скоро све ово заједно и хармонички сложено, а то је: лепа варош.

Петорија Грка и Римљана била би једна гола и празна прича, коју би многи сматрали за басну, да ти нароли нису оставили после себе сплество грађевина, које јоште п данас. порушене п разнесене, уздижу гордо оно што је од њих остало изнад наших уџера п кућерака. Да ти велики народи после себе нису оставили толпко лепих грађевина, које сведоче и опомињу на њихове старе пи пропале вароши, њихова би историја била иста таква као и псторија Атиле, Џингпе-Хана, Тамерлана, п других дивљих освајача, чије се име само зна п помиње, п. ништа. више. Могуће је, а и вероватно је, да су ти освајачи имали више генија п војничких врлина, више храбрости, пожртвовања пи мудрости но многи други чије је пме п чија су дела надугачко и нашироко у хиљаде списа описана и хваљена, — али им то мало или ништа не вреди: јер своја велика дела нису могли, или нису умелп ничим трајним да обележе.

Колико. је један народ у материјалном погледу створпо. саградпо п после себе оставио, онолико и вреди. Са наше тачке гледишта је тако: а оно би се иначе могло учинити п уско.

Природа. је створила планине, воде и шуме: а човек је све то украсио својим гнездом: он је створпо лепу варош.

Ми бисмо могли ово питање о лепој варопш спетематеки претрестп и изнети поглавите моменте којп једну варош чине лепом; могли бисмо их поделити у неколико одлика. и сваку од њих посебно претресати: но ово би нас одвело врло далеко. Свакојако пак биће од корпети по саму ствар ако одмах с почетка проговоримо бај не-

18