Srpski književni glasnik

275 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

стоница, а оно бар лепих вароши у Европи. Ово тврђење, које одмах се почетка исетичемо, доказаћемо поступно у току ове расправе.

Ко је много, или нешто мало више путовао, сам ће и без великих доказа ово тврђење признати; нека се само сети какав му Београд изгледа при повратку са каквог дужег пута. Ми ћемо у следећем показати ип узроке зашто је Београд најружнија престоница у Европи. Тиме ћемо у исто доба, по нашем принципу, и показати какви су уопште услови да једна варош буде лепа.

Није, међутим, увек тако било. Старији писци хвалили су много лепоту Београда, а еви су изгледи да су имали и узрока и право да то кажу. Истина је п то да су пре педесет година многе вароши далеко ружније изгледале но што данас изгледају. Сам Париз почео је да се хосманизује! тек пре једва четрдесет година; од тога доба многе су европске вароши скоро из темеља обновљене. Могло би се данас рећи да је велика већина западних вароши отпочела своје улепшавање тек у новије доба, управо последњих двадесет или највише педесет година. Ко је походио јубиларну изложбу у Бечу 1898. године, могао је видети планове и моделе Беча од 1848. године. Они показују да је у Бечу за тих педесет година. скоро све обновљено, и по готову из темеља подигнуто, изузев само неколико цркава п државних грађевина. Ко познаје Београд од 1858. године, а нарочито из раније, даће странцима за право што су га из тих година често и лепо хвалили. Тала је Београд био права оријентална варош, п прва на путу за петок. Грађевине су, петина, биле ниске и мале, улице криве и узане, али је све то изгледало врло живоппшено; дванаест џамија и текија, које су гордо подизале своје главе над ниским крововима осталих зграда, чиниле су врло живо-

Г По имену преФекта сенског Наиззтапп-а, који је први почео да

зарош регулише, огвара булеваре, и просеца улице, бег обзира и старе улице.