Srpski književni glasnik

ДЕНА ЕАУ, ov

писан утисак са свих страна. Београд је из даљине. нарочито у очима странаца, изгледао занимљив, тајанствен, пи живописан у исто доба. Истина је, у оно доба, као што рекоемо, и укус био много скромнији. Изузев може бити само Италију и неколико немачких вароши, све су остале вароши биле састављене из безетилних грађевина, — простих, са више или мање редова прозора избушених сандучара. Кад данас погледамо бечки царски двор (Виге), можемо себи врло лепо представити какве су биле многе п многе вароши у Европи.

Пошто су у Београду порушене грађевине из турскога времена и у крајевима где су Турци били насељени, када су наскоро порушене и многе грађевине ван шанчева, (а то чини више от пет шестина свих грађевина). онда су место њих поступно подизане исте такве голе грађевине без стила. Подизао је и зидао како је ко хтео, знао, и умео. Грађевинског закона није ни било, што би требао да буде први основ и услов за свако зидање, а нарочито за обнављање једне престопице. Велика је погрешка била и то. што је цео опсег где су били шанчеви подељен у парцеле, п тиме је за сва времена покварен сваки јединствени план, и централни размештај вароши. Стари шанчеви старих вароши преобраћени су у новије доба у најлепше булеваре, еспланаде, паркове, шеталршта, и тако даље. Бечки „Ринг“, париски булевари, лајпишшка и франкфуртска шетница у средини вароши, нису ништа друго но испуњени стари шанчеви, којп су били подигнути около вароши.

Највећа је несрећа била п та, што је сама држава услед евоје грамжљивости да што скупље и што више од празних земљишта. прода, врло несрећно спекулисала са продавањем празних туреких плацева: и као што напоменусмо, п оног дела који је био заузимао и околни шанац. У жељи да се добије што већа цена, установљен је био неки регулациони фонд; и да се тај фонд шта више о0богати, продавано је годишње једва по неколико плацева; и то често један исти плац продаван је по неколико пута,