Srpski književni glasnik

280) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлАсСНИК.

у нади да се што већа цена добије, пошто се претхолна. продаја „поквари“. Резултат ове манипулације био је тај што су на скупим плацевима, услед скупоће новца, зпдане мале п јевтине грађевине, које са плацем нису стаjame ни у каквој сразмери, на пример, плацеви у Кнеза Михаила улици плаћани су често сто п више хиљада динара, а на тим су плацевима, који су неколико година остајали празни, зпдане куће чија вредност није износила ни половину од вредности самога плаца. Познато је техничком свету да вредност земљишта. не износи у нормалним приликама ни трећину од вредности грађевина које се'на њему подижу; а код нас је та размера шест пута слабија, јер стоји као трп према половини.

Оваким поступком учињено је те је становништво расељено у први мах не у средишту саме вароши, но у у будућа предграђа: то јест извршен је саевим обрнути процес, који до данас никакви анали варошки нису забележили. Насеље је Београда расплињено на сразмерно већој површини но насеље ма какве вароши у Европи.

И кад смо већ наишли на ово питање, нека мп је допуштено додати у том правцу неколпке даље рефлексије.

Место да је наша држава установила нарочиту банку за грађевинске послове, где би се на рачун грађења могао лобити јевтин новац са дугогодишњом отилатом, или да су плацеви давати у бесцење, али под тим условима да се на њему подигне пристојна грађевина која би краспла варош, — место свега тога, велим, држава је богатила регулациони фонд. Овај фонд, прилично очерупан, као п. сви фондови што су, уступљен је Општини пре много годана, а данас нема о њему ни трага ни гласа. Отпутовао је, по свој прилици, у незване џепове!

Држава је сама растерпвала своје становнике у будућа предграђа, дакле тамо где су требали да се насељавају тек после може бити сто и више годпна. Ова недотупавна државна полптика у подизању престонице учинила. је те данас на једног становника у самоме рејону долази преко 130 квадратних метара површине: а ако.