Srpski književni glasnik

ЈедАН МорРАЛИСТ Ma XVII Buka. 293

љубав према народу, његова вера у напредак, у ону „макакву ствар“ о којој презриво говори витез де Шатобриана. Доследан мизантроп то је Шопенхауер са својим аристократеким презирањем гомиле и малих људи, са својом безграничном мржњом према демократији. Шопенхауер који приликом револуције од 1849 пушта војнике у своју кућу да са његових прозора пуцају „Ha рну просјака иза барикаде“ п који све своје имање завештава пруским војницима који су касапили народне устанике. Ако се прими да је људска природа песка II рђава, да је човек непоправљив, да је зло нормално стање човечанства, да петине нема, да нема разлике између добра и зла, да онај ко има силу има и право, да политичке промене само су промене људи који су у своме рђаветву вазда једнаки, када је све тако, онда нашта делатност, нашта љубав према човеку, нашта нада у бољи живот човечанства, све оно што се своди у пространу реч демократија7 Алп, Шанфор, чим је лошао на свет, познао је горчине беде и друштвене неправде; одрастао у сиротињи, он. је знао како је тешка борба за комад хлеба; проведавши добар део живота у средини једне паразитске касте, покварене до сржи у костима, са својом глађу истине, са жеђу правдс, са својим лепим п снажним духом, са сплно развијеним осећањем људскога достојанства, морао је омрзнути стари поредак, беесмиселен п неморалан, срдачно п страсно пригрлити ствар народа, која је постала ствар његове савести, и у пдеји Револуције видети младо п јарко сунце које је почело ла бели мрачно обзорје и да гони вековне тмине беде, ропетва и незнања.

А. доба је било тако да је један јак дух морао да успламти и да пусти велики крик побуне! Племство, које је у своме почетку представљало друштвену полицију, бранило Европу од варварских најезда а слабе сељаке и грађане од феудалних разбојника, које је значило језгро друштва кристализованог из опште анархије, престало је вршити ту негдашњу кориену улогу, одбегло од својих