Srpski književni glasnik

· ~ ~

ЈЕДАН МоРАЛИСТ ИЗ ХУШ ВЕКА. :2

неколико пута у венсенском замку, Русо је био протеран из Француске и забрањено му да ишта предаје јавности, Морле је бачен у Бастиљу због увреде љубазнице војводе де Шоазел. 1786 изишла је једна књига са овим карактеристичним насловом: „Оглед о некојим променама које би се сада могле учинити у кривичним законима у Француској, од једног честитог човека који, од како је упознао те законе, није спгуран да једнога дана неће бити обешен.“

Шанфор се осећао везан п притиснут у томе неправедном и ропском друштву. Њему треба простора да размане крилима и ваздуха да дише пуним плућима. Као п све јаке личности онога лоба, он осећа феудално друштво као тежак камен на грудима; као Волтер, он неће да се помири са тиме да на овај свет једни долазе са мамузама на ногама да јашу, а други са седлом на леђима да буду јахани п мамузани. Описујући та безмерна зла од којих народ страда, он вели: „Не, тако неће бити, тако не може бити. Народ неће трпети, и ако трпи он заслужује сва зла која се над њим врше“. Он је један од оних ретких умова пз доба Револуције који су осетили и предвидели значај друштвенога питања. Спромаси су за њега Црнци у Европи: он у демократији види неку врсту узајамног оспгуравања противу физичких потреба п беда, а у целој Револуцији борбу између 25 милиона људи и 7 хиљада повлашћених. „Ја сматрам краља Француске као краља око ето хиљада људи којима он дели и жртвује зној, крв и муку двадесет п четири милиона девет стотпна. хиљада људи, у сразмерама које су уредиле феудалне, војничке, антиморалне и антиполитичке пдеје које понижују Европу већ двадесет векова“.

Непрекидна и претерана рефлексија убија осећање, п само егоист може да се ограничи на посматрање и проучавање себе сама. као да у свету нема толико моралних и физичких зала, толико беде која вапије за помоћу, толико ствари да се створе пли обнове! Шанфор долази до закључка да је рад спас од свега, да је то последња реч