Srpski književni glasnik

ЈЕДАН МорРАЛИСТ ИЗ ХУШ ВЕКА. 297

гири петине становника умиру од брига у ропству. Јадни народе на жртву принет, зашто немаш понос слона који се не плоди у ропетву !“

Једна тако оригинална, жива п ван правила филозофија даје се тешко евестп у уски оквир једнога предавања. Ништа могућније но да у овом раду нису довољно изразито истакнуте многобројне п разнолике стране богата духа Шанфорова: његов посматрачки и продиран таленат анализе, његова орпгиналност п безобзирна и горка пскреноет, виткост његова духа п чвретина његове душе, песимистички изливи бола п лепа активност за опште добро, мизантропски акцентп и пламена љубав према слабима и спротним.

Сем свега тога, Шанфор је један од оних писаца који лако и брзо не старе: оп је модеран, јелан од најмодернијих писаца вечито младог и вечито сувременог ХУШ века. Када се чита његова сугестпвна мисао: „Најбоља филозофија у погледу на свет, то је спојити сајказам веселости са благошћу презирања“, човек се пита да то не говори Анатол Франс кроз уста опата Жерома Коањара или професора Бержереа, са својим рецептом проније и милосрђа п благога скептицизма. И када се мпели на Шанфора. самртно тужна п остала без плузија, како се баца у борбу противу једнога неморалног и неправелнога друштва у последњој агонији. када се сећа његових напора и жртава за могућно добро онога петога ч0вечанство које је сам толико презпрао п оцрњавао, човек мисли на наше дане, на оног силног и песпмистичног сликара људеког животињетва који се зове Емил Зола, п на његову велику борбу за велике п светле човечанске идеале Истине и Правде. Прелиставајући Шанфора, проучавајући његов живот п рад, који чине једну тако неразлвојну целину, човек се пита да он није у прошлом