Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 299

с Метохијом и областима старе Рашке постане наш етнографеки, политички и културни центар у Средњем Веку. Излишно би било истицати на овом месту огроман петоријски значај ових области, па и онај који оне имају за опстанак нашег народа у ближој п даљој будућности. Алп су оне за сада, по начину живота, саставу п кретању становника и оним многобројним природним и другим погодбама које све то одређују, особито занимљиве и у антроиотепрафском погледу. Писац је схватио тему поглавито у овоме правцу п она због необичне важности и тешкоће решења чини част његовом избору.

Али је потребно одмах рећи да Г. Нушић не познаје довољно праве, научне методе у радовима ове врсте, без којих је катшто немогуће упуштати се у решење тежих и компликованих антропогеографских проблема неке области. Тип проблеми леже у томе: да се запази она тесна, на први поглед скрпвена, веза између природе земљишта. и живота становника на њему; оно делимично прилагођавање природним погодбама, делимично опирање њима. из дубоких етничких нагона, она јака зависност од материјалних, економских и многих других прилика. Те интимне и компликоване везе између земљишта и становника. огледају се најбоље у положају п типу насеља, облику п величини куће п окућнице, занимању и начину живота и другим појавама. Но најважнији и најтежи проблем антропогеографеских испитивања. је у питању о пореклу и кретању становника, о оном сталном струјању народнога живота израженом у досељавању, померању II сељакању на мање п псељивању на веће даљине. Крајњи резултат свих тих покрета је тај да многе српске области нису етпографеки п антропогеографски хомогене.

Пепитивања последње врете на Косову су много тежа но што у први мах пзгледа. Јер овде, као п у Метохији, нема ни оног привидног мировања као по другим нашим крајевима, него је становништво у сталном комешању пи покрету који је започет одмах иза турске инвазије. Ha траје до сада. То кретање не огледа се само у