Srpski književni glasnik

214. СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

А) казујући које се речи у значењу једна се другом лопуњују. нпр. велим, рећи, казати, и говорити;

ђ) додајући речи које пмају „једнако, налико или противно значење; казујући разлику у значењу п у употребљавању где год је потребито, и тако даље.

О постању овога. речника каже сам г. Ив. ово (Г. стр. 1.)

„Покојни нећак мој. гимнасијеки професор Др Иван Броз, с намјером да напише рјечник Хрватскога језика много је година екупљао грађу за њ из евијех књижевних дјела Вука Караџића пи Ђура Даничића, т.ј. пз онијех која су онп сами написали и из онијех која су само излалп на свијет, као народне приповијетке, пословице, пјесме ип т. д. Кад је већ мпелпо, да је толико грађе покупио те ће наскоро моћи да се прихватп обрађивања њезина, отиде на истину лицем на Божић 1893. године у четрдесет другој години живота свога...“

„Видећи ја онолпку грађу (на 103. 101. цедуљица) и жалећи да онолики труд остане узалуд, а знајући колико нам требује онаки рјечник, узех размишљати, не бих ли се ја латио послаг7 На то ме је е једне стране п то сожолило, што сам у животу својем много језика учио (не велим да сам их научпо), и особито језик наш прилично проучио читавши готово све расправе о њему што су објелодањене у Загребу пи другдје. п што сам бивши двадесет и двије године професор по дужности својој доста се бавио око послова филолошких уопће: али ме је с друге стране од тога одвраћала доб моја: како да се човјек навршивши шезлесет година даде на посао, за који се хоће п много времена пи много труда“ По она ријеч наша: С милим Ђогом све се може, еклони ме напокон: у половини мјесеца вељаче 1894. примих се посла, па у три мјесеца све оне цедуљице пребројих и уредих, U из потписа на њима разабрах, које књиге Вукове M Даничићеве нијесу још поцрпене за рјечник: по том у лаљих шест мјесеца поцрпох и оне књиге (на 23.575 це-