Srpski književni glasnik

ге о

ЖЕНИДБА ЏЕРЕ КАРАНТАНА. 23

— Није пуно! — дочека Перо весело. — И за зоб по na гроша, за 300... — настави

—- Добро... Погођено је!

— И пет гроша мени, што ћу ић' с вама, да вратим коње, мени... |

Јефтан га погледа мрко и окрену му леђа.

— С овијем нећеш погодити... Хајдемо! — рече.

— Станите, станите! — кликну Јован п стаде преда њих. — Погођено. је!...

И оде да уреди и изведе коње.

— Данас ће бит' пасја врућина! — прогунђа Јефтан. — Погинућемо на путу!..

Затим прошета мало и окрену се Пери.

— Кад сп се намислпо женит', што се не ожени из наше касабе7 — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас... И није ти грехота ни срамота!.. Ro да емо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом...

— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретанг“ — упаде Перо.

— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми! — настави Јефтан. — Да нам је Бог посл'о колеру на врат, ја се не би љутио... Реко би: од Бога је!.. Ама ово је све са твоје махните памети!.. Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе...

Перо обори главу.

— Камо среће да сам мртав, па да ме данас закопавате, -— рече.

Ове жалостиве ријечи потресоше Данила. Он. који се непрестано смијао, поче отезати губицама и — удари у плач... Поче гласно да се дере.. П натјера п Перу m Јефтана да батале разговор и да га умирују п тјеше... Рекоше му да је све то шала била и да то није ни мало жалосно, као што он мисли.

Међутим и Јован пзведе коње.

— Ево, готово је, готово! —- викну.

Јашите, па

ла се иђе!.,: о]