Srpski književni glasnik
ге о
ЖЕНИДБА ЏЕРЕ КАРАНТАНА. 23
— Није пуно! — дочека Перо весело. — И за зоб по na гроша, за 300... — настави
—- Добро... Погођено је!
— И пет гроша мени, што ћу ић' с вама, да вратим коње, мени... |
Јефтан га погледа мрко и окрену му леђа.
— С овијем нећеш погодити... Хајдемо! — рече.
— Станите, станите! — кликну Јован п стаде преда њих. — Погођено. је!...
И оде да уреди и изведе коње.
— Данас ће бит' пасја врућина! — прогунђа Јефтан. — Погинућемо на путу!..
Затим прошета мало и окрену се Пери.
— Кад сп се намислпо женит', што се не ожени из наше касабе7 — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас... И није ти грехота ни срамота!.. Ro да емо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом...
— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретанг“ — упаде Перо.
— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми! — настави Јефтан. — Да нам је Бог посл'о колеру на врат, ја се не би љутио... Реко би: од Бога је!.. Ама ово је све са твоје махните памети!.. Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе...
Перо обори главу.
— Камо среће да сам мртав, па да ме данас закопавате, -— рече.
Ове жалостиве ријечи потресоше Данила. Он. који се непрестано смијао, поче отезати губицама и — удари у плач... Поче гласно да се дере.. П натјера п Перу m Јефтана да батале разговор и да га умирују п тјеше... Рекоше му да је све то шала била и да то није ни мало жалосно, као што он мисли.
Међутим и Јован пзведе коње.
— Ево, готово је, готово! —- викну.
Јашите, па
ла се иђе!.,: о]