Srpski književni glasnik
о ~ ЖЕНИДБА ПЕРЕ RAPAHTAHA. :
тачко дице, благо. Никако се не би могло помпелити, е и он може бити непоштен.
— Има ли у тебе кошуља 2 — запита Перо, поздравивши га.
— Каквих 7 — запита он и спусти књигу на кољено.
— Кошуља лијепих, за мене.
— Ја имам само сељачких, — одговори онај.
Перо пође вратима, па застаде. Погледа на улицу и, некако неодлучно, приступи трговцу.
— А у кога има 7 — запрта тихо. — Ама да је поштен чојек...
Трговац га погледа испитујућим погледом. Остави књигу у страну и устаде.
•
У нас је мало поштених људи, — рече... -— Само нас неколико... Остали су свакакви... :
— А како се ти зовеш 7 — запита Перо.
— Ја се зовем Јанко Стојчић.
Перо зину и читав корак отекочи унатраг. Паде му на памет, да је Стојан баш његово име, међу именима „одрода“ споменуо... И окрену се, да одмах бјежи из магазе.
— Стани мало! — подвикну Јанко и ухвати га за рукав. — Неко је теби о мени ружно говорио... — Није... — збуни се Перо... — Није нико... — Ама
Стојан...
Јанко га стиште јаче:
— Он ти говорио 7
— Он...
— Тешко теби, ако си се што излануо пред њим... Он је к'о један шпијун...
Перо, пренеражен, спусти се на столицу.
— Ама по Богу 7
— Иетина ти је! -—- потврди Јанко. — Оно је пришипетља нашега Бранковића, Петра Јованчића... Оно су змије, које трују народ...
— Ама зар и он к'о Лазар Мачкоња 7 — отегну Перо.
— Јанко се намргоди и погледа га оштро.