Srpski književni glasnik

о ~ ЖЕНИДБА ПЕРЕ RAPAHTAHA. :

тачко дице, благо. Никако се не би могло помпелити, е и он може бити непоштен.

— Има ли у тебе кошуља 2 — запита Перо, поздравивши га.

— Каквих 7 — запита он и спусти књигу на кољено.

— Кошуља лијепих, за мене.

— Ја имам само сељачких, — одговори онај.

Перо пође вратима, па застаде. Погледа на улицу и, некако неодлучно, приступи трговцу.

— А у кога има 7 — запрта тихо. — Ама да је поштен чојек...

Трговац га погледа испитујућим погледом. Остави књигу у страну и устаде.

•

У нас је мало поштених људи, — рече... -— Само нас неколико... Остали су свакакви... :

— А како се ти зовеш 7 — запита Перо.

— Ја се зовем Јанко Стојчић.

Перо зину и читав корак отекочи унатраг. Паде му на памет, да је Стојан баш његово име, међу именима „одрода“ споменуо... И окрену се, да одмах бјежи из магазе.

— Стани мало! — подвикну Јанко и ухвати га за рукав. — Неко је теби о мени ружно говорио... — Није... — збуни се Перо... — Није нико... — Ама

Стојан...

Јанко га стиште јаче:

— Он ти говорио 7

— Он...

— Тешко теби, ако си се што излануо пред њим... Он је к'о један шпијун...

Перо, пренеражен, спусти се на столицу.

— Ама по Богу 7

— Иетина ти је! -—- потврди Јанко. — Оно је пришипетља нашега Бранковића, Петра Јованчића... Оно су змије, које трују народ...

— Ама зар и он к'о Лазар Мачкоња 7 — отегну Перо.

— Јанко се намргоди и погледа га оштро.