Srpski književni glasnik

330 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Да нијеси јабанџија, ошамарио би те за ту ријеч! — рече. — Лазара Мачкоњу да серавниш са Петром Јованчићем !... Лазар је чојек!... Оно је наш великан и борац и славан !.. Кршан је к'о нико!.. Ни цар „Лазар није кршнији од њега !

Перо спусти руке у крило п блесасто погледа у Јанка.

— Па што вичу на њега “7 — запита.

— Бичу за то, јер није дао шћери за Петрова мах нитова ! -— викну. — Хоће чојек мираза !... Учио нешто, а не научио ништа, па се к'о чини паметан!.. За њега

није ничија пћер, а камо ли .Тазарева !...

— А је ли кршна7 — упшта Перо и дохвати се за ухо, да боље чује одговор.

— Султанија! — ускликну Јанко. — Бијела је к'о књига! Грло јој к'о у лабуда!.. Кад пије црно вино, ли-

јепо јој кроз кожу видиш, како јој се салијева у грло... Ђурђијанка ! — Онда је љевша од Петрове! — рече Перо као за се. Јанко се засмија и удари га по рамену из све снаге: — Петрова“ — запита. — Оно је, болан, гуска... Шија јој дуга к'о у гуске, а на њој глава ко добар лимун. И ружна и зла!.. Језична, брате, ко никаква на

свијету... Кад се она инади с матером, чују је чак у другу касабу...

— Онда нема ништа! — узвикну Перо, одмахнувши рукама. — Све је рђаво!...

— И изађе из магазе.

Сад више није могао ни у чеме да буде на чисто. Замутило му се у глави од ријечи и једнога и другога, па нити зна: би ли вјеровао или не би... Обојица веле да су поштени и обојица се грде... А, можебити, да пмају право обојица... И тако у читавој касаби не може се наћи поштена човјека!.. Наравно, кад нема човјека, нема ни цура. Ето, шћер Лазара Мачкоње гледа Швабе. Гледаће их и кал се уда!.. И онда ће муж морати кидати сам себе и проклињати час, кад се оженио!.. А