Srpski književni glasnik
-
~
ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. вз
Петрова се инади са матером. Мати је мати, па кад не може се њоме у љубави живити, с киме ће2 Мужа ће, сигурно, тући и очи му копатип.. И како би то било оженити се убојицом, па вазда носпти модрице по тијелу и чворуге по челу!..
— Нема ни овђе за мене ђевојке! — рече најпошље.
И ступи у трећу магазу. Овдје је опазио, како о вратима висе двије кошуље и одмах се лосјетио, ла се ту п продају...
— Са дућанџијом ни о чеме говорити нећу! — помисли у себи. — Доста су ми п она двојица.
Трговац га учтиво дочека и показа му све кошуље што их је имао... Изнесе му неколико кутија и огради се њима тако, да му се само глава видјела, то, јест, видио му се управо нос, који је био необично велик и необично модај...
— Ово је фина роба! — поче хвалити. -— Душе ми, најфинија!... Ви (ово је прво ви, које је Перо од касаблије чуо) ниђе нећете боље наћи... Бога ми сам максуз из Беча добавио... И свак купује у мене... Крета ми, нема дана, кад не продам по неколико!.. А евак се фали да је задовољан... Свак, вјере ми, вели: да никад друкчије купио не би...
— А цијена каква је“ — запита Перо.
— Јефтина... Најјефтинија, мајке ми божије!.. Нико од мене није јефтинији...
И погодише се. Перо купи кошуље и трговац их лијепо узе, да му их замота у хартију.
— А ви ћете на пут7 — запита узгрел.
— Хоћу, — одговори Перо.
Трговац узлахну.
— Благо вама! Среће ми велим вам: благо вама кад не живите овђе!..
— Благо мени! — додаде и Перо и полиже главу на више, од радости. — Рђаво је овђе, — настави трговац. — Неслога!...
Борба између Мачкоње и Јованчића... Све у инаду!