Srpski književni glasnik

= СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

Перо пође, па стаде.

— А који је бољи7 — запита.

— Не ваља ви јелан!.. Сви су, јадни!.. Глупани, рђе, лажови!.. Нас неколико што нешто вриједимо... Очију ми. само нас неколико!

Перо не рече ријечи. Обори главу и упути се хотелу.

А пред хотелом читав бој!.. Данило се ухватио са некаквом дјецом, па се бије п хрве. Дјеца га опколила са свих страна и млате по њему као по волу, шакама п канама, а он опет млатп по њима п пеује све.

Какав је то пос'о! — дрекну Перо, полетивши међу њих да их развади.

— Он је Јованчићев! — повикаше дјеца и слегоше се око Пере. — Он вели да је Јованчић поштен...

Перо их забленуто погледа... Дакле и они се умпјешали у партије!.. Знао је, додуше, ла Данило није ни познавао Јованчића, него је, за инал дјеци, кад су га покудили, хвалио, и отуда је дошло до туче...

— А што се мијешаш у туђе ствари7 — окоси се Перо и потегну га за ухо. Држећи га за ухо уведе га и, у Хотел.

— Ђе је Јефтан7 — запита.

— Болестан, — одговори Данило плачевним гласом. Перо га пусти, а леђима се прислони уза зид.

— Болестан7 — запита.

— Богме ме звао давно, — одговори Данило, — и

казго ми је, да је болестан п да неће никуд о излазит' из собе. Казо је и да му нико не улази...

— Hu ja? — зачудн се. Перо.

— Ни ти, ни нико...

Перо се ухвати за главу... Дошло му да, готово, својим ушима не вјерује!.. Како је то могуће да се чојек сад разболи... И још на путу да се разболи“... Да је, на примјер, причекао док се врати кући, ил да ге онда разболио, не би сметало... Али салд!.. Хоће чисто ла поквари женидбу...

— A је ли долазио доктору — запита изненада.