Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 3383:

— Није, — одговори Данило. — Нико није лолазпо... Перо га одгурну у страну. — Па зар да пушћаш да нам овђе умре — викну.

Јок, јок, јок! П одлети да пита за доктора.

Доктор је становао готово на крај касабе. Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом, просједом брадом п. од пушења, чађавим брковима... Српски је разумјевао понешто, али говорити није знао... Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано њемачких, чешких и неколико српских ријечи... С тога се највише и свидио касаблијама, те су неки п научили тај језик II служили се покаткад њиме... То су управо п били од најпаметнијих људи у касаби.

Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се у шетњу, кад усплахпрени Перо упаде у собу.

— Цо хћешг — запита доктор, устукнувши корак натраг.

Перо скиде капу п понизно се наклони.

— Болестан ми пријатељ, — избаци. — А странци смо... А ко ће га други излијечит' без вас“... — Гут, — потврди доктор и климну главом.

Обојица. пођоше...

— Изволте! — узвикну Перо и шпром раствори врата, да пусти доктора у Јефтанову собу.

П обојица се уставпише на вратима п зачуђено погледаше унутра. Јефтан, мјесто да је лежао, сједпо је: на својој постељи п десном руком обгрлио стас лепушкасте собарице, која бијаше нешто лакше олјевена... Пред њима на столици руменила се велика боца вина, двије чаше п три чпиније „мезе“...

— Цо то јест... Во ист полесног“ — запита зачуђени доктор Перу.

Перо книјем, укочен, не одговори ништа. Само уприје претом у Јефтана, а главу окрену у страну.