Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ФрАНСИНИН МуФ.
— Ето ти Данила, па хајде с њиме! — одговори Јефтан. — Паметно је он момче!.. А и ти си сад паметан!.. Ето сам ти ја показ'о како се путује, па хајде сам... Ја ћу те дочекат у нашој касаби...
Перо скрети руке, а обори главу.
— Све ми се чини, да ће ми се нека несрећа десит ако пођем сам, — рече тужно.
Јефтан се намргоди.
— Каква несрећа 2... Што се мени није десила несрећа 7... Не можеш сам на пут, к'о да си дијете!... Остави ме п одма хајде!..
И пружи му руку, у опроштај.
Перо је узе и стиште чврсто. Стиште је још једном и — излети из собе...
А, пред вратима, застаде, и бризну у плач...
(Наставиће се.)
СвЕТ. ЋОРОВИЋ.