Srpski književni glasnik

ФрАНСИНИН МуФ.

— Ето ти Данила, па хајде с њиме! — одговори Јефтан. — Паметно је он момче!.. А и ти си сад паметан!.. Ето сам ти ја показ'о како се путује, па хајде сам... Ја ћу те дочекат у нашој касаби...

Перо скрети руке, а обори главу.

— Све ми се чини, да ће ми се нека несрећа десит ако пођем сам, — рече тужно.

Јефтан се намргоди.

— Каква несрећа 2... Што се мени није десила несрећа 7... Не можеш сам на пут, к'о да си дијете!... Остави ме п одма хајде!..

И пружи му руку, у опроштај.

Перо је узе и стиште чврсто. Стиште је још једном и — излети из собе...

А, пред вратима, застаде, и бризну у плач...

(Наставиће се.)

СвЕТ. ЋОРОВИЋ.