Srpski književni glasnik
ФРАНСИНИН МУФ. (2.)
Франсина разумеде очима оно што је лекар казао њеном драгану.
— Не еслушај га, повика она пружајући руке према Жаку, не слушај га, лаже он. Ми ћемо сутра заједно изаћи... еутра су Сви Свети; биће хладно, иди да ми купиш муф... Ја те молим, учини ми то; бојим се заноктица ове зиме.
Жак пође са својим пријатељем; али Франсина задржа лекара.
— Ти иди да ми купиш муф, рече она Жаку: купи леп муф, да траје дуго.
П кад остаде сама, она рече лекару:
— Ох, господине, ја ћу умрети, ја то добро знам... Али пре него што умрем, нађите ми какво средство које ће ми дати снаге још за једну ноћ, молим вас; учините ме лепом још само једну ноћ; па после нека умрем, пошто добри Бог неће да ја живим дуже...
Лекар је тешпо што је најбоље знао. У том северни хладни ветар духну у собу, и убаци на постељу болеснице један жут лист који се откинуо са дрвета пз мааога дворишта.
Франспна одгрну завесу п сепази дрво са свим голо.
— То је био последњи, рече она мећући лпст под своје узглавље.
— Сугра ће те умретп, не данас, рече јој лекар; имате још једну ноћ.
— О! како сам срећна! рече млада девојка... Зимска ноћ — биће дуга.
Жак се међутим вратио п донео муф.
— Здраво је леп, рече Франсина; навући ћу га на руке кад будем пзашла.
Она проведе ноћ са Жаком.