Srpski književni glasnik
о о ~
ФрАансИНИН МуФ.
Сутралан, на дан Свих Светих, за време подневне Службе, она паде у ропац и стаде дрхтати целим телом.
— Хладно мп је на рукама, прошапута она; дај ми мој муф.
П она завуче у муф своје бедне руке.
— Свршено је, рече лекар Жаку: ходи, загрли је.
Жак приљуби своје усне уснама своје пријатељице. У последњем тренутку хтедоше јој узети муф, али га она стегну својим рукама.
— Не, не, рече она; оставите ми муф: сад је зима; хладно је. Ах! мој јадни Жаче.. Ах! мој јадни шШаче.. шта. ће с тобом бити7 Ах! Боже мој!
Сутрадан Жак бејаше сам.
Први. читалац.
— Зар вам нисам рекао да та прича није ни мало весела Шта ћеш читаоче! не може човек увек бити весео.
8
Било је то у јутру на дан Свих Светих, одмах после смрти Франсинине.
Два човека су бдила крај узглавља: један који је стајао, био је лекар; други. који је клечао крај постеље био је приљубио своје усне на руке покојничине као да је за њих хтео да их залеми једним очајним пољунцем; то бејаше Жак, пријатељ Франсинин. Већ шест часова како је пао у бону неосетљивост. Оргуљаш један који прође поред прозора, извуче га из ње.
Тај оргуљаш свирао је мелодију коју је Франсина обично певала у јутру будећи се.
Једна од оних бесмислених нада, које се могу само родити у великим очајањима, сину кроз главу ЖКакову. Он се врати месец дана у натраг, у прошлост, у доба кад Франсина беше болесна; он заборави садашњост, и уобрази за тренутак да је самртница заспала, и да ће
22