Srpski književni glasnik

[7

358 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

се мало час пробудити п отворити уста кад чује своју јутарњу песму.

Али звуци оргуље још не беху умукли кад се Жак пробуди из својих сањарија. Уста Франсинина беху за навек затворена за песме, а осмејак, изазван њеном последњом мишљу био је пшчезао са њених усана, на којима смрт поче да се гнезди.

— Буди храбар, Жаче! рече лекар, који му беше пријатељ.

Жак дође к себи п рече гледајући у лекара:

— Свршено је, је ли7 нема више наде7

Не одговоривши ништа на те тужне п луде речи, пријатељ оде да пусти завесу од кревета; и вративши се по том вајару, пружи му руку.

— Франсина је умрла,. рече он; то смо могли очекивати. Бог нам је сведок да смо чинили све што смо могли да је спасемо. Она је била ваљана девојка, Жаче, која те је много волела, више п друкчије него што си је ти волео; јер њена љубав није ништа друго била до љубав, док је у твојој било и других ствари. Франсина је умрла...: али с тим није све свршено; треба сад учинити што је потребно за сахрану. То ћемо заједно чинити, а за време нашег одсуства, замолићемо сусетку да чува мртваца.

Жак попусти своме другу. Цео дан су трчали, те у општину, те на гробље. Како Жак није пмао новаца, лекар заложи свој сат, један претен, и нешто од одела, да би покрили трошкове око сахране, коју одредише за сутрадан.

Вратише се обоје врло доцкан у вече. Сусетка натера Жака да мало вечера.

— Да, рече он, хоћу; зима ми је, и треба ми мало снаге; јер ћу вечерас имати да радим.

Сусетка и лекар не разумедоше га.

Жак седе за сто, и узе тако нагло неколико залогаја да се умало није задавио. Тада затражи да пије. Али кад принесе чашу устима, он је испусти на земљу.