Srpski književni glasnik

)

ФрРАНСИНИН МуФ. 88

Чаша, која се разби, пробуди његову тугу успавану за тренутак. Оног дана, кад је Франсина први пут дошла код њега, била је већ бона, и би јој зло; Жак јој је тада дао да пије зашећерену волу из те чаше. Доцније, кад су становали заједно. сматрали су је као реликвију љубави.

У ретким часовима богаства, вештак је куповао за своју пријатељицу једну или две боце старог вина, по упуству лекаревом: и из те је чаше Франсина пила сок који је њену нежност чинио тако љубазно веселом.

Жак остаде гледајући, једно пола часа не рекав ништа, растурену срчу ове трошне и драге успомене, и учини му се као да је и његово срце прело, и да су му његова парчад груди раздирала. Кал је дошао к себи, он скупи остатке од чаше, п баци их у једну фијоку. Затим замоли сусетку да му потражи две свеће и да каже вратару да му донесе суд воде.

— Немој одлазити, рече он лекару, који на то није ни мислио; требаћеш ми мало час.

Донесоше суд с водом п свеће; оба пријатеља осталоше сами.

— Шта ћеш упита лекар видевши Жака како нали воде у дрвени суд п баци у њ равномерне прегршти гписа.

— Шта ћу одговори вештак; зар ниси погодног Хоћу да излијем у калуп главу Франсинину; па како за тај посао не бих имао храбрости да останем сам, ти ме не ћеш оставити.

Жак одгрну завесу са кревета, и скиде платно с главе нокојничине. Рука му поче дрхтати, и зачу се потмуло јецање.

— Дај мп свеће, викну он своме пријатељу, IH придржи ми суд... Једну свећу наместише на челу постеље, тако да она просу сву своју светлост на лице покојничино : а другу метнуше код ногу. Кичицом замоченом у зејтин од маслине, вештак намаза обрве, трепавице п косу. коју намести тако како је Франспна обично носила.

.)