Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ ПРЕД БЕРЛИНСКИМ КОНГРЕСОМ.

Два, по замршености предмета и изукрштаности амбиција и интереса најзанимљивија дипломатска Конгреса у ХХ веку расправљала су давнашње питање о Турској Царевини, које европске Велике Силе још нису успеле да скину с дневног реда. Необичност тога питања лежи. у непрекидној промени, у сталном помицању граница у којима се оно креће, у вечитој супротности постигнутих резултата, која чини да су сви напори да се дође до једног дефинитивног решења остали узалудни. И не само: то. У кратком размаку времена донесене су солуције које потпуно руше једна другу, прибегавало се средствима која су једна с другима у крајњој опреци, примењивана су начела која се узајамно искључују. Париски Конгрес 1556., прогласио је, у члану 7. Париског Уговора, принцип пнтегритета и независности Отоманске Империје, обезбедио Високој Порти заштиту европског јавног права п увео је у концерат Великих Сила. Берлински Конгрес, у сваком члану Берлинског Уговора, одузимао је једну по једну од тих тековина, које је Турској Европа непромишљено пружила у једном тренутку доброг расположења. Заштита јавног права манифестовала се на тај начин што се поново прибегло начелу интервенције, што је враћена у живот стара практика европских Сила кад год је ваљало Високу Порту казнити за непослушност, — право мешања у унутрашње односе народа који живе под султановом влашћу. Отишло се Jom m даље. Сам принцин интегритета претрпео је тешке повреде. Може се рећи да Турска, која је уживала на Париском Конгресу севе повластице. излази с Берлинског Конгреса смањена у својим терпторијама, понижена у свом сувереном праву и заљуљана у својим базама.

У времену које је протекло између та два Конгреса