Srpski književni glasnik

248 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

политичке прилике на Балканском Полуострву из основа су измењене. Сфере утицаја двеју Сила које воде неуморан надзор над сваким покретом на Балкану, Аустрије и Русије, померивши се, пореметиле су у пети мах и равнотежу интереса, тежњи и планова међу народима Турске Царевине. Ново стање ствари створено међународним актом који је потписан 13. јула 1878, последица је крвавих до'ађаја и дипломатске радње што је претходила Берлинском Конгресу. Ти су крвави догађаји, на првом месту, устанци у Херцеговини и Босни, за тим проглас рата Турској од стране Србије и Црне Горе, и, најзал, прелазак руске војске преко Дунава п серпја војних операција на Балкану. Дипломатска радња обухвата меморандуме, ноте, депеше, ултимате, тајне уговоре, покушаје стварања савеза. Њу су држали у својим рукама п давали јој правац у почетку гроф Андраши и кнез Горчаков, доцније енглеска дипломација, — и једни и други под утицајем кнеза Бизмарка, чија улога на први поглед изгледа незнатна и безбојна, али који, у ствари, у том тренутку, свемоћан, управља целом европском политиком."

IL

Устанак, који је у лето 1875. букнуо прво у Хејцеговини, за тим у северној Босни, турска војека била је немоћна да угуши, п, како су устаници еваким даном све многобројнији бивали, опасност је већ почела да прети општем миру. Европи, која је неколико година раније са зебњом и с муком преживела кризу француско-пруског рата, није у том тренутку ни мало било стало да због јелне „невесињске пушке“ загази у конфликт недогледних последица. Жеља да се мир сачува била је толико јака, да је, олмах сутра дан по Франкфуртском Уговору. којим је 1871 довршен рат између Немачке и Француске, склопљен савез трију царева, у који су ушле Русија, Немачка

г Сва дипломатека документа налазе се у великом броју у зва-

ничним Француским Жутим ћњигама : Абате5з 4“ Опепе (1875—77) и Congres de Berlin (1878).