Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ ПРЕД БЕРЛИНСКИМ КОНГРЕСОМ. 249

п Аустрија. Главна тачка тога споразума тиче се Турске Царевине. Три цара обавезала су се да ће заједнички тражити начине да отклоне тешкоће које би потекле из Петочног Питања. Овај споразум био је од великог, од судбоносног значаја за Балканско Полуострво. Интерес, који је Аустрија поклањала својој јужној граници п мешање грофа Андрашија у турске послове, улога кнеза Горчакова и утицаји Русије у Царпгралу налазили су оправдања у тежњама, по изгледу незаинтересованим п мпрољубивим, које је савез трију царева ставио себи з: задатак.

На први глас да је у суседним областима Турске Царевине, у непосредној близини Хабебуршке Монархије, револуција дигла на ноге готово све становништво, гроф Андраши ступа постепено у акцију. Од тога тренутка, корак по корак, могућно је пратити кретање Аустрије, која се појављује, с времена на време, у кризама Турске Царевине. Онај циљ, који је тек на Берлинском Конгресу расветљен, већ тада је пред очима грофу Андрашију, п сва радња аустријске дапломације, за цело време заплета на Балканском Полуострву, и видна и потајна, биће на то управљена, да се у Европи створи убеђење како је неизбежно, да се Босна п Херцеговина одузму од Турске, која није у стању да одржи ред и сачува мир. На тај начин Велике Силе саме би дошле на мисао, да је АДустрија, као најближа п најснажнија сусетка, једина позвана ла у тим областима заведе сређено стање. Андраши,. необичне интелигенције и ретке умешности, успео је дипломатским путем да победи све тешкоће и да оствари тај план у свима тачкама.

Пре свега, на његову пницијативу, Европа је узела на себе од почетка. устанка да интервенише, у мирољубивим намерама, у турске послове. Прво се почело саветима. Велике Силе, које су потписале Париски Уговор, дакле које су у неку руку позване биле да буду Порти на услузи у тешким приликама, сматрале су за потребно да обрате пажњу султановој влади, да се устанак може само тако угу-