Srpski književni glasnik

350) СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

шити, ако Турска без одлагања, у што већем броју буде изаслала војску у Босну и Херцеговину. Аустрија је чак ставила на расположење пристаниште Клек за пекрцавање трупа. Али војне операције нису биле довољне. Да се у будуће избегне сваки разлог за покрете који би рушили мир, потребно је било одмах остварити реформе, којима се хришћанима. гарантује опстанак п имање. Један покушај увођења у живот неких рефорама учињен је ферманом од 20 октобра 1875, али без икаквих последица. Порта је обећала. устаницима, да ће Босни дати бољу администрацију, да ће смањити намете п да ће хришћани уживати пред судовима сва права која имају мухамеданци. Та обећања нису никога обманула. И устаници и Европа били су на чисто, да ће милост султанова и готовост да раји помогне остати само на актима, која ће прогутати прашина. цариградских архива. :

После овога неуспеха, достојанство је налагало да Европа узме пол своје окриље становнике Босне п Херцеговине. За један тренутак у тој улози ступа на позорницу руска дипломација, алп њој је за сад био задатак само да припреми земљиште, како би доцније узела учешће у догађајима као главни фактор. Традиције руске политике од Кучук-Кајнарџијског Уговора, као шта истиче у својој ноти Великим Силама кнез Горчаков, захтевају да Русија резервише себи право протекције свих хришћана у Турској Царевини. Вођена тим обзирима, она није могла остати „равнодушан п миран глелалац догађаја којих је поприште Херцеговина п који прете да увуку Србију и Црну Гору у ту неравну борбу и да разбукте рат коме је немогуће предвидети границе.“ Акција руског канцелара остала је на тој изјави. Гроф Андраши, који је од почетка устанка чекао згодан тренутак да предузме потребне кораке, да Аустрију сасвим увуче у решавање Источног Питања, користио се застојем који је настао у недовољно предузимљивој политици Русије п узео је у своје руке управу европске акције. Он је израдио и предложио Великим Силама један план рефорама за