Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ ПРЕД БЕРЛИНСКИМ КОНГРЕСОМ. 351 Турску Царевину из кога је постала нота од 30 децембра 1875, коју је он у име Сила потписница Париског У говора упутио Високој Порти. Те су реформе у главном оне писте које се налазе у разним хатишерифима, прадама и ферманима, почевиш од 1559. године. У својој ноти Андраши на првом месту тражи, да Турска прокламује за све народе религиозну слободу п потпуну једнакост свију вера. да тим, једна од најпотребнијих рефорама, која се у најкраћем року мора извршити, због које је и букнуо последњи устанак, тиче се пореског система, десетка, и начина како се намет скупља. Турска је дужна да донесе закон, којим се гарантује. да ће у будуће сва сума од непосредних пореза Босне п Херцеговине бити употребљена у корист самих тих области, под контролом једног дбора, онако као што је обећано у ферману од %) октобра 1575. Поред тога, нота при свршетку додирује и аграрно питање, Крајње је потребно да се побољша стање сеоског становништва п да се земљорадницима израде озбиљне гарантије. Ни једна од ових рефорама не трип одлагање, једино би се могло оставити времена турским властима за извршење рефорама мањег значаја. Најважнија је тачка у Андрашијевој ноти ова: Да би се обезбедило остварење свију предложених „рефорама, установиће се нарочита комисија у којој би био раван број хришћана и мухамеданаца.

Одмах после Андрашијеве ноте, у једном меморандуму који је предат Великим Силама преко ђенерала Родића, гувернера Далмације, устаници су изложили све погодбе под којима би пристали да положе оружје. Они постављају као услов, пре свега, да се хришћанима уступи трећина земљишта које сад обрађују као кметови, јер им је то земљиште незаконито одузето. Њихов је други захтев да се турске трупе удале из свију места, изузевши неколико тврђава, а њима да се оружје остави све дотле док се реформе не изврше. Даље, да се порушени домови поправе или поново озидају, да се у току од три године никаква пореза не скупља, да се храна