Srpski književni glasnik

352 СРпски Књижевни ГлАснНИК. HaOaBm за целу једну годину п помоћ раздели под надзором једне европске комисије. Најзад, позивајући се на пројект грофа Андрашија, устаници формулишу један апсеолутан захтев без кога не ступају у преговоре, који је у овоме : да се за целу Босну и Херцеговину заведе нова управа и да се контрола свију рефорама повери агентима руским пи аустријским, се резиденцијом у оним тврђавама у којима ће се задржати турска посада. Велики везир у првом тренутку примио је с висине п с презирањем и Андрашијеву ноту и меморандум устаника. Висока Порта изјавила је да не допушта да се Европа меша у њене унутрашње ствари п да јој одређује нотама реформе „које она у своје државе треба да уводи“. Алп, одмах за тим. потпуно променивши п тон и тактику, султан прима „у принципу“ предлоге бечког канцелара п даје свој пристанак на захтеве устаника. У својој попустљивости иде и даље. Прадом од 15. Фебруара 1875. он свечано наређује, да се одмах пмају извршити све тражене реформе п да се устаницима прибави задовољење свију њихових жеља. Док су се у Цариграду објављивале султанове праде, дотле су турски војници по Босни п Херцеговини чинили најстраховитија насиља, устанак се све даље ширио п налазио тајног одзива у свима српским земљама. Дипломатска акција није више могла имати никаквог успеха. (С једне стране, Порта је навикла да сматра дипломатске ноте као обичну канцеларијску преписку која не повлачи за собом злих последица, а с друге стране, међу Великим Силама настао је расцеп у питању какви кораци да се предузму. Савез трију царева, коме Андраши даје правац, предлаже врло енергична средства да се Порта примора да изврши реформе, и позива остале владе да пристану на меморандум кнеза Горчакова од 12. маја 1876. — Енглеска жели да се избегну крајне мере, противне ранијим уговорима, и одбацује предлоге из меморандума. Она је нарочито страховала од оружане интервенције, која би Русији отворила пут Цариграду, и доказивала је да је