Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ ПРЕД БЕРЛИНСКИМ Конгресом. 358

опасно пристати на предлагани двомесечни армистис, је би се на тај начин устаници прогласили за ратну страну. ~ Док су Велике Силе с обазривом дипломатском спорошћу оклевале на коју ће страну, догађаји су се развијали природним током. Европа је морала прибећи иретњама, да би задржала суседне земље на Балканском Полуострву од револуционарних покрета. Спле потипенице Париског уговора, да спрече српску влалу да не прибегне насилним актима против Турске, биле су принуђене да изјаве да ће пустити Порту да. „окупира Србију.“ Али у том тренутку већ је било доцкан за савете путем дипломатеких нота. Ни прикупљање. аустријске војске у великим масама дуж целе јужне границе није произвело ефекта. Кнез Милан упутпо је, у облику пиема, 22. јуна 1876. ултимат великом везпру. Њему се придружила и Црна Гора. Источно питање ушло је у нову фазу. Разлози, који су Србију упућивали да ступи у рат, изложени су опишрно у том писму.“ На првом месту, псточна граница Србије остављена је на немилост дивљих чета Черкеза, Курда и Арнаута које су се пскупиле на тој страни пошто су у априлу опустошиле и опљачкале Бугарску. За тим, српски народ није могао остати равнодушан према патњама своје браће у Босни п Херцеговини, која се нестрпљењем очекују помоћ српске војске „у којој се налазе елементи пете народности“. Кнез Милан пристаје да своју војску придружи турским трупама, да сједињеним силама угуше кризу у којој се дави Турска Царевина и да, заједно с Црногорцима, умпре Босну п Херцеговину, под уеловом да се успостави нов ред ствари „основан на миру и правди, који ће дати довољно гарантије, ла ће све веропеповести уживати потпуну равноправност.“ Порта је ове предлоге брутално одбила, а Србију п њенога кнеза прогласила за бунтовнике. На то су Србија пи Црна Гора одговориле прогласом рата, п у почетку јула српска војска прешла је границу.

Жута Књига АНаџез а4'Опеп, стр. 160.

ı +: