Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. (3.)

Виценцо Вуковић. — После смрти Божидареве штамшарију је наследио п у њој рад продужио син му Виценцо. Можда рођен, а. јамачно одрастао п, васпитан у Млецима, у њега се не види ни оне туге за изгубљеном отаџбином, ни оне жарке љубави према православној вери и књизи коју видимо код оца му. У његовој штампарији п не раде више људи из ерпеких земаља, већ по језику п неким речима у предговорима. судећи — католпип из северне Далмације. Ко зна да ли п он није био католик, ко зна колико је он п знао српски! Сав његов рад ограничио се на прештампавање књига. које је већ његов отац издао. У првој књизи својој упутпо је јелно ипемо свима читаоцима. које овако почиње : Каметола. господина. Виценца. Буковића. „Ва Ису Хрпету многопочтованим оцем, патријаром, архијепископом, бискупом. јереом, калојером, п осталим редовником, п толикоје благочастним влада-

зицам п кграљез(!) Македоније, Шервије. Босне, Српмске земље, п осталим кнезом хрпстпјанским великим п малим овогаје језика књижником, како братије, господи п земљаком својим Виценцо Вуковић, а латинским језиком Дела Веча пменем, велемило поздрављеније,“ па даље наставља, како се право племство не огледа само у крви, већ у добрим делима, п како је његов отац ради „одржања. вере Христове, п да би помогао народу свом као п његови првородптељи, који происходе „од Белога Константина првога христијанскога цара почевиш па до времена славног Вука деспота п Бранка Вуковића и Стефана деспота, као што се находи у писму о родетву краљева. и цесара српских“ — подигао штампарију, и