Srpski književni glasnik

)

ПозоРИШшНИ ПрРЕГЛЕД. 351

Ненеле, на коју се од првог дана невоље свалила јелна тешка брига без помоћи; несрећна је та лакомислена маћеха, која је пошла за богатога старца, која хоће да живи, и нашла се одједном, туђа и омрзнута, у овом дому беде и пропасти; несрећан је Томи који још није потпуно рђав п зна да ће потпуно пасти; несрећан. је овај бедни отац који окапа крај рада и пробде читаве ноћи радни својих, и нема ни малог прета воље ни моћи да задржи њихову пропаст, несвестан као Едип о своме греху у невољи Тивиној. Шта је то све што је нелостајало његовом трулом дому, шта је то што им он није могао дати онда када је делио милионе“

Рђаво је само, што та загонетка Ђованијева није много разјашњена ни осталима у драми, ни нама. „Као лишће“ је драма из друштвеног живота, пуна истинског реалистичног сликања и пуна моралних проблема, али оскудна философеком дубином п уверењем. Њој нелостаје једна унутарња, основна снага дела. Ми знамо зашто лишће пада, али не видимо увек добро са чега пропада кућа Розанијева. Ако се не тражи од драме п у опште уметничког дела да буде катедра филозофа. нужно је да су у њему бар толико дубоко запажене и доследно повезане опсервације, да се наш морални суд у њему може лако и без двоумице наћи. Нека писац остане на посматрању и анализи факата, на одабирању и истицању појединости, нека не предузима доказивање и теорију: али нека његова опажања, сликања и типови, остајући верни животу, пстичу самом композицијом дела своју унутарњу везу, самониклу сингезу и тенденцију ствари, које око гледаочево не губи ни у најхладнијем објективном и добром уметничком делу.

Та воља, како је изражена у личности Масимовој не каже много, п није особито срећна својим тумачем у драми. Из онога што проповеда учитељ Ненелин и Томиев, ми не видимо још шта је то све начинило њега онаквог какав је, п шта је то недостајало Розанијевим. Тај свемоћни принцип воље п личног живота који је сам