Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

ijecnuk Hrvatskoga jezika. УКарш 1 ођга О Јг.. Е. Ivekovi*aı dr. Ivan Broz. УуелаК 1. А—О. стр. УШ-4-952. Зуелак П. Р—7. стр. 880 (на етр. 881—84: „Имена господе пренумераната“). (Крај). Етимолошја је у овом речнику смешна ствар. У њој је само то добро, што је има врло мало, а рђава је двојако: једно за то што је сасма непоуздана, а друго зато што госп. Ивек, мало кад казује етимологију оној речи којој је етимологија позната, али почесто казује постање оној речи којој постање није познато или је сумњиво; на пр. „лалока (шахиЈа; осн. незн., кор. незн.).. Осн. 270“, „клашња. и клашње (кор. незн.). Неки мисле да је од туђе ријечи. Осн. 202“. Тако г. Ив. спомнње из „Основа“ Ђ. Даничића неко нагађање о постању речи џагара, џара итд., премда је могао постање тих речи дознати и преписати из Речника југослов. академије. Испор. још речи џиџа, џола, џора, а онда раскош, смеђ, смок, итд. Међу књигама које је г. Ив. употребљавао при израђивању овога речника и не помиње се Фр. Миклошића MBtymolozuıсћез Мобгветђнећ дег взјаујвећеп бБргасћеп, главно дело за етимологију словенских језика.

У значењу речи има знатних погрешака; на пр. Г. Ивек. каже, да глаголи са се имају рефлексивно, рециипрочио и пасивно значење. У њега је рефлексивно оно што је у Ђ. Даничића (у Речнику југослов. акалд.) »рефлексивно и медијално. Рефлексиван је на пр. глагол чувам се (т.ј. Ja чувам себе), умивам се (т.ј. ја умивам себе), али тако није значење у глагола бацам се (камењем), јер ту се не каже, да ја бацам себе, него је ту друкчије значење; потребито је дакле, да се друкчије и зове; и ту