Srpski književni glasnik

254 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

је г. Ив. могао остати код онога што је нашао или што је могао наћи у Ђ. Даничића. У Ив. је рефлексивно и бацити се камењем и „па се бици на рамена Шарцу“, а то није добро. Вук је уз глаголе, уз које стоји се писао „У. Г. пару.“ или „у. т. ре.“, тако да овде реч геПехтуштт.) готово није ни потребита, јер се њом само то каже, да уз глагол етоји се, а то се види п без тдга. У речнику југослов. академије лобила је ова реч (рефлексиван) друго значење, и то је можда смело г. Ив. Тако је на пр. у њега рефлекспвно значење у реченици „баре које се готово никад не суше“ а пасивно у реченици „конопље... се на супцу суше.“ У глагола раскрављивати се каже да је значење рефлексивно (можда за то што у Вука стоји „V. T. ппрт.“) а у примеру који је он сам измислио „емрзла земља раскрављује се од југа“ значење је пасивно. Осим тога је овај пример рђав, јер се тако не говори, него треба српски казати овако: југ раскрављује смрзлу земљу, или са се: смрзла се земља раскрављује (овде се не може додати „od „jgaa“), a Y OBOJ реченици није значење ни рефлексивио ни пасивно него медијално (ако се овој речи у нас даде оно значење које јој је дао 'Ђ. Даничић). Пепор. и: играти се, усмрдјети се, птд.

П иначе има у значењу речи знагиниг погрешака; на пр. „клАети, кладем, вадити јела из здјеле. У Лици В. Арсенијевић АБКј. У. 416“. Ја знам добро, да се не мора мислити ни на вађење ни на јело ни на „здјелу“, кад се нешто кладе: него је ово овако одређивање. значења: капа је оно што је на глави, а на глави је BH коса, а може бити MH шешир, пи што друго. — Код речи школати стоји: „школати, школам.. 1) ходпти у школу: 2) слати кога у школу“ (реч је из Лике). У Лици штокавци не кажу тшкблати, шкблам него школати, шкболам. "Тако се гамо не каже ни шкбла него шкбла; реч школаги не значи ни „ходити у школу“ ни „елати кога у школу“, јер човек може слати у школу слугу, на пр. да јави учитељу да му син не може доћи у школу, а то се не каже: школати (школовати) слугу. — У Вукову Речнику стоји

-