Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 405

Ou ra Ko Opara. Craemu OM ce JeAaH уз другога па што нам Бог да... Ама никога! Некаква стара, лисица само што протрча пепред мене, заштекћа п одлети... А зима ми све тежа, па мп се чини е чујем, како ми ладна грв тече кроз жиле.

Мука/...

И ноге ме почеше издавати. Опанци стари па пропуштаху воду, па ми се прети смрзли... А еваки час тализам се по енијегу пи посерћем ко пјан... Кад вјетар утиша истетурам некако, ама кад налети, поерћем...

Видим: нема ми дуга живота... Знам, додуше, да на путу има механа; ама како ћеш лоћ до механе“... Да могу угледат' какву, сетег'о би ерце и попго би боље. А како ћу угледат, кад не видим но три крока пред собом... И није ми жао, што ћу умријет, но мп жао ситне п луде ђеце, што их остављам у јаду.. И силне сузе ударише ми на очи и почеше се мрзнут по брковима.

Чини ми се, да сам пано. Не знам како је било, ама кад сам се освпјестпо, био сам у једној механи, код ватре... Двије арабаџије сједе око мене п гледају ме. Веле да су ме онп прифатили на кола.

На араби су ме довукли до самога суда и довели ме прел собу једнога суца.

—- Ту је! — казаше ми.

Ја им платим и лијепо зафалим.. И одма отворим врата еучева.

— Помоз Бог, господине! — викнем и преклоним се к'о доведена млада.

A OH скочи.

— дар не видиш, магарче, (не буди овђе никоме речено), да има самном људи — викну.

Ја отворим очи и видим још два господина. Седе и пију кахву. Смију се... |

— Побрк'о сам им разговор, —— помиелим п... изађем напоље.

Скуппо се, саставио браду и кољена и дршћ'о сам пред вратима KO Mac.