Srpski književni glasnik

40% СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. Затим се окрену сељацима и мрко их погледа. — A BU, бестије једне, што не радите, него овђе испијате 7...

— Киша је, — одговори онај, што је малоприје причао.

Бркајлија прогута залогај и удари руком по столу.

— Може се радит' -— гракну. — Сједите овђе, а

пропада цареки хак.

И, испивши задњу чашу, диже се.

— Ово ћете ви платит', бестије никакве! — викну.

Па, не рекавши ни збогом, изађе...

Перо погледа за њим, па погледа у сељаке.

— А који вам је ово7 — запита.

— Десетинар, спахија! — одговори механџија. Он нам процјењује, колико ћемо платит' цару десетине.

— И Сваки је вазда г

— Није... кад га добро нахранимо, бољи је; удари праву десетину. Ама ако га наљутимо, одма“ привеже петину... А што он каже тако је...

Кочијаш стаде на врата и зовну Перу да паставе пут... Перо плати п изађе... Пебо се ночело ведрити... Ситни облаци, као чете разбијене војске, још су се мотљали тамо амо... Читав ваздух мприсао је!.. И Пери неtako одлану на души и за час заборави на све, што је прије два сата претрпио. :

ХТУ. Сусрет са. старим иознаникож у вароши M. e...

Дошавши у варош М...., одејео је Перо у · велики п угодни хотел „код Балкана...“ Овдје већ пије затекао младу и лијепу собарицу. Некаква нарумењена успђелица указа се пред њим и показа му собу љубазно се осмјехнувши. Перо се очисти и уреди. Заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се мало за образе да су му руменији и изађе. Пође главном улицом. Метну руке у џепове и поче зазјевати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице,