Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНГАНА. 411

— Bringen Ме noch Zigaretten und... und feinsten Wenn... Verstehen Mie?... — Hape,u HOIITO Će MaJIRO 3aCIITH...

— Bitte sehon... Gleieh... — одговори келнер и потрча.

За час им се на столу зарумени овећа боца изврена вина... Благоју спнуше очи, кад га угледа... Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини фрцају мале пекрице. И, док је музика свирала, он се љуљушкао на столици, пушио и лагано пијуцкао.

— Колико мислиш остат' код наст — запита изненадно Перу.

— Неколико дана.

— Онда ти ја стојпим у севеме на расположењу дочека. Благоје. — Ти се само на мене ослони... Само на мене!... Ако имаш посла на суду, пили у чаршији, ја ћу све свршпти... То ми је пос'о садашњи. .. Дочекујем јабанџије и чиним пм услуге... Ћара не тражим никаква, само хоћу да раде преко мене,

— Мени ћеш свакако требат, — одговори Перо. У мене је пос'о крупан...

— Што крупњи, бољи је... Ама само немој без мене!... Овђе су све сами лопови, па ће те преварит' за ситницу, ако те не води познат чојек к'о ја...

Пери, онако уморноме, поче се куњати. Стаде зијевати... Диже се да иде,.

— ЛаШеп! — викну Благоје, ударивши и опет штапом по столу.

Келнер дође. Срачуна колпко обојица имају платити н пружи карту.

— Их, вас ми сптнеж осто дома! — узвикну Блаroje, машивши се руком за џеп... — Ама све!.. Плати ти, брате Перо, па нек сам ти дужан.

-— Платићу, брате... Шта ми је то!.,.

И, пеплативши, пођоше.

— Сјутра у које доба да дођем по тег — запита Благоје.

— Рано... Ујутру у шест сати...