Srpski književni glasnik

419 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

Растадоше се обојица, потпуно задовољни. Благоје задовољан ради добре вечере, а Џеро задовољан што је у туђеме мјесту нашао овако добра пријатеља...

У јутру га је Благоје прије уговоренога времена потражио. Изненада му рупио у собу п почео причати како је красно јутро и како треба чим прије изаћи и прошетати се... ПЏеро га послуша. Лијено се диже п, погледавши кроз прозор, задовољно затресе главом. Узгред поглела п на Данила, повуче га за косу п строго му 3апријети, да се из собе нигдје удаљаватп не смије.

И оде са Благојем.

(Наставиће се.) Свет. Ћоровић.

ФРАНСИНИН МУФ.

(Крај.)

Жак је припадао друштву које се звало Бодоције, п које изгледаше да је основано из угледања на сувено друштво из улице Четири-Ветра, о коме се говори у лепом роману о „Великом човеку пз паланке.“ Само је постојала велика разлика између тога друштва п „Водопије“, који су, као п еви подражаваоци, претерали спетем који се примењује. Та разлика постаће јасна самим тим фактом што у књизи г. де Балзака чланови друштва поетпжу своју циљ, и тим доказују да је добар еваки систем којп успе ; лок се међутим друштво „Водопија“ после вишегодишњег трајања растурило сасвим природно смрћу свих својих чланова, без да је име и једнога између њих остало везано за какво уметничко дело које би могло потврдити да је то друштво и постојало.

Док је Жак живео са Франсином, он је све ређе и ређе одлазио у то друштво. Да би могао живети, вештарк је био принуђен да погази кзвесне услове, које су „Во