Srpski književni glasnik

414 СРпски Књижевни Гласник. у извршивању, духовит у пзналажењу, Как је могао, не напуштајући озбиљну вештину, сгећи великог гласа у композицијама те врсте, које су постале један од главних послова. луксузне трговине. Али је Жак био асењ као II еви прави вешгаци, а заљубљен на начин свих песника. У њему се младост пробудила позно, али жарко; и са прелосећајем њеног скорог краја, оп је хтео да је сву потроши у наручју Франсинином. Према томе често се дешавало да су добре прилике за посао куцале на његова врата а Жак није хтео да им се одазове; јер се за то требало потрудити, а он се осећао и сувише добро сањајући при светлости очију своје пријатељице.

Пошто је Франсина умрла, вајар је огишао да види своје старе пријатеље. Алп је дух Лазарев владао суверено у томе друштву, у коме је сваки од чланова живео окамењен у егоизму пекључиве вештине. Жак ту не нађе оно што је тражпо, Они не разумедоше његово очајање, које су хтели утишати разлозима; и видећи тако мало симпатије, Как је више волео осамити своју тугу него је изложити туђем претресању. Оп дакле прекиде сасвим с тим друштвом, и живео је усамљено.

Пет до шест дана но погребу Франсинином, Жак нађе једнога каменоресца монпарнаског гробља, и понуди му да G њим углави еледећу погодбу: каменорезац ће дати за гроб Франсинин ограду за коју ће Жак даги цртеж, и сем тога ће му дати парче белог мрамора; Жак опет, са своје стране, одрадиће то код њега за три месеца било као прост радник, било као вајар. Каменорезац је тада имао више ванредних поруџбина; он оде у Жаков атеље и, по многим започетим радовима које је ту видео, оп стече уверење да је случај, који га је нанео на Жака, био права срећа за њега. Осам дана после тога гроб Франсинин имао је ограду, а иза ње дрвени кретић би замењен мраморним крстом се урезаним именом.

Срећом, Как је имао посла са поштеним човеком, који разумеде да сто кила ливеног гвожђа п три квадратне стопе ниренејског мрамора не могу платити тро-