Srpski književni glasnik

ФрАанСсИНИН МуФ. 415

месечни рад Жаков, чији му је дар донео пеколико хиљада талира. Он понуди вештаку да осгане с њим у предузећу са извесним процентом; али Жак на то не пристаде. Једнолики послови које би он пмао да ради нису се евидели његовој изналазачкој природп; у осталом оп је добио оно што је желео, велико парче мрамора из чије је утробе желео да сегвори ремек-дело, намењено: Франсинином гробу.

У почетгу пролећа положај Жаков поправи се: његов га пријатељ лекар познаде с неким великим господином странцем који се настанио у Паризу, и који је подизао велелепнп дворац у једноме од најлеитих крајева Париза. Више елавних вешгака беху позваги да се такмиче у раскошном украшавању ове мале палате. Жаку би наручено да направи камин у салону. Чини ми се да још и сад гледам картоне Жасове; онп су били дивни: читава песма о зими испричана. је на томе мрамору који је имао да служи као оквир пламену. Атеље Жаков био је мали, и оп је затражио п добио, да би довршио свој рад, једну собу у кући, у којој још нико није обитавао. Дадоше му шта вшне велику суму новаца у напред за његов посао. Как пре свега врати своме пријатељу лекару новац који му је овај позајмио приликом Франсинине смрти; затим отрчи на гробље да покрије пољским цвећем гроб у коме је његова драгана лежала. Али је пролеће било претекло Жака, и на гробу младе девојке било је изникло хиљаду цветова, овде онде, међу зеленом травом. Вештак није имао храбрости да их пшчупа, јер је помислио да је у том цвећу било нешто од његове пријатељице. Кад га је вртар упитао шта ће да ради са ружама и љубичицама које је донео, Жак му нареди да их посади на суседни скоро пекопани гроб, на спротни гроб једног спромашка, без ограде, и који се распознавао само по дрвеном крсту на коме је стајао венац од поцрнелог вештачког цвећа, сиромашан спомен бола једног спротана. Как оде с гробља са свим друкчији него што је дошао. Поематрао је са радозналошћу пуном