Srpski književni glasnik

418 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

промуклог баса, и једне пискаве кларинете. Жак је познао једне вечери када се, врло озбиљан, шетао око круга. одређеног за пгру. Опазивши га где се тако озбиљно шета, у своме вечито црном капуту закопчаном до грла, торокљиве п лепушкасте обичне гошће тога места, које су познавале вештака из виђења, говориле 'су међу собом:

— Шта ће овде овај гробар2 Да нема. кога да закопа 7 :

— A Жак ce и даље шетао сам, с пуним срцем тужних успомена, које је евирка чинила још тужнијим, звечећи у ушима вештаковим жалосно као Де profundis. Усред те сањарије он примети Марију како га посматра из једнога угла, и смеје се као луда гледајући у његово натмурено лице.

Жак подиже очи, и зачу на три корака од себе кикот те девојке у црвеном шеширу. Он јој приђе, и проговори јој неколико речи, на које она одговори; он јој понуди своју руку ла се прошетају' по врту: она пристаде. Он јој рече ла је лепа као анђео, она затражи да јој он то понови; он јој кришом набра зелених јабука које су висиле на дрветима у врту, она их слатко поједе, насмејавши се гласно, тако да јој је смех изгледао као прппев сталној песми њене веселоети. Жак се сети Светога Ппема и помисли да човек не треба никад да очајава пп са једном женом, а најмање ес онима које воле јабуке. Он понова обиђе врт са својом девојком у црвеном шеширу, и на тај начин, и ако бејаше“ на бал дошао сам, није се с бала сам вратио.

Међутим Жак није био заборавио Франсину. По речима Рудолфовим, он је њу волео сваки дан на уснама Маријиним; пи радио је и даље кришом попреје које је хтео да намести на гробу покојнице.

Једног дана кал је био добио новаца, Жак купи хаљину Марији, једну прну хаљину. Марија јој се јако обрадова; само јој се учини да црнина није ловољно весела за лето. Али јој Жак рече да он врло воли црне

·