Srpski književni glasnik

ФрРАНСИНИН МуФ. 419

хаљине, и да ће му она учинити велико задовољство ако је облачи сваки дан. Марија га послуша.

Једне суботе, Жак рече младој девојци:

— Дођи сутра раније, да идемо у поље.

— Каква срећа! одговори Марија. Ја ти спремам једно изненађење, видећеш, сутра ће бити леп дан.

Марија је провела ноћ у своме стану довршујући нову хаљину коју је купила од своје уштеђевине, једну лепу ружичасту хаљину. И она дође у недељу, обучена у своју елегантну хаљину, у Жаков атеље.

Вештак је дочека хладно, скоро сурово.

— А ја сам држала да ћу те обрадовати овом евојом веселом хаљином! рече му Марија, која не моrame себи објаснити зашто је њена хаљина Жаку непријатна. |

Марија се врати дома жалосна. На путу срете младића коме је била позната. Жакова историја, и који се Марији удварао.

— Гле, госпођице Марије! Зар ви нисте више у црнини 2

— У црнини одговори Марија, А. за. ким 7

— Шта! зар ви не знате Па то зна цео свет; та црна хаљина коју вам је дао Жак...

— Шта је с њом 7 рече Марија.

— Она је значила да сте у жалости: Как вам је наметнуо да носите црнину за Франсином.

Од тога дана Жак више не виде Марије.

Тај му растанак донесе несрећу. Несрећни се дани повратише: он више не имаде радова и паде у такву страшну беду да, не знајући више шта ће с њиме бити, он замоли свога пријатеља лекара да га упути у неку болницу. Лекар виде од прве да ће га у болницу без тешкоће примити. Жак који није ни елутио у каквом је стању, био је на путу да стигне Франсину.

Ушао је у болницу Светога-Луја.

Пошто је још могао радити и ходати, Жак замоли управника болнице да му да малу собу која им не би

277