Srpski književni glasnik
ФрРАНСИНИН МуФ. 419
хаљине, и да ће му она учинити велико задовољство ако је облачи сваки дан. Марија га послуша.
Једне суботе, Жак рече младој девојци:
— Дођи сутра раније, да идемо у поље.
— Каква срећа! одговори Марија. Ја ти спремам једно изненађење, видећеш, сутра ће бити леп дан.
Марија је провела ноћ у своме стану довршујући нову хаљину коју је купила од своје уштеђевине, једну лепу ружичасту хаљину. И она дође у недељу, обучена у своју елегантну хаљину, у Жаков атеље.
Вештак је дочека хладно, скоро сурово.
— А ја сам држала да ћу те обрадовати овом евојом веселом хаљином! рече му Марија, која не моrame себи објаснити зашто је њена хаљина Жаку непријатна. |
Марија се врати дома жалосна. На путу срете младића коме је била позната. Жакова историја, и који се Марији удварао.
— Гле, госпођице Марије! Зар ви нисте више у црнини 2
— У црнини одговори Марија, А. за. ким 7
— Шта! зар ви не знате Па то зна цео свет; та црна хаљина коју вам је дао Жак...
— Шта је с њом 7 рече Марија.
— Она је значила да сте у жалости: Как вам је наметнуо да носите црнину за Франсином.
Од тога дана Жак више не виде Марије.
Тај му растанак донесе несрећу. Несрећни се дани повратише: он више не имаде радова и паде у такву страшну беду да, не знајући више шта ће с њиме бити, он замоли свога пријатеља лекара да га упути у неку болницу. Лекар виде од прве да ће га у болницу без тешкоће примити. Жак који није ни елутио у каквом је стању, био је на путу да стигне Франсину.
Ушао је у болницу Светога-Луја.
Пошто је још могао радити и ходати, Жак замоли управника болнице да му да малу собу која им не би
277