Srpski književni glasnik

498 СРПСКИ Књижевни Гласник.

24. априла. У царевом манифесту говори се само о „гоњеним хришћанима“ које Русија узима под своју 3aштиту. Она се у неку руку јавља као заступник Европе, коме је једини циљ да доведе у ред једно питање од општега. значаја, остављајући на страну све личне амбиције и све своје рачуне.

Чим је одмерила величину опасности која јој прети и озбиљност сптуације која сад настаје, Порта се сетила Нарпског Уговора од 1856. Позивајући се на члан 8. тога уговора, она је тражила медпнацију Великих Сила, у нади да су оне још једине у стању да зауставе кретање руске војске. Али тада је већ доцкан било рачунати на помоћ Европе. Све главне Силе, одмах по објави рата, изјавиле су своју чврету намеру да остану неутралне. Француска је прва обележила своје држање циркуларом војводе Деказа од 25. априла 1877. „После толиких напора да се избегне овакав ипсход, вели се на завршетку тога документа, остаје нам да изразимо нашу утврђену вољу, да останемо удаљени од свих компликација, које се могу десити.“ Декларација, коју је учинио у име Енглеске лорд, Дерби, није толико категорична. Министар Спољних Послова. Велике Британије сматра да је поступцима Русије повређена она одредба Париског Уговора, којом се Русија, заједно се осталим Силама обавезала, да ће поштовати независност п интегритет Турске Царевине. Тим што је прибегла оружју пи што је на своју руку отпочела акцију против Турске, лорд Дерби сматра да је Русија петупила из „европског концерта којп дотле ни у јелној прилици није био помућен“, и да је учинила акт чије се последице не лају предвидети. Али, у ствари, свој протест Енглеска је уложила без много енергије. На крају своје ноте, лорд Дерби чак покушава да се правда: „Влада Њенога Величанства више би волела да није морала да прави примедбе у овој прилици. Али како изгледа да кнез Горчаков, у декларацији коју је упутио свима европским владама, претендује, да Русија радп исто толпко у интересу Велике Британије, колико и у интересу осталих Сила, (влада